Beogradski SindikatDuga je ulica

Ref.
Duga je ulica, cesto se staje
sta je ono sto me tera
da idem dalje, nesto vise
sto se cita iako ne pise
sto coveku daje zivot

I kad prestane da dise, razbija klise
straha od smrti
sve dobija smisao, zemlja nastavlja da se vrti
i ako stanes, brate zapamti

Niko ne moze da ugasi zivot sto u tebi plamti
vatru koja gori
zelju coveka da se bori da nesto stvori
iza sebe ostavi

Da se suprotstavi zlu koje vreba
a sve sto treba je odreci se potreba
koje tu su da te kvare novac
i zene dodju i odu ali cuvaj drugare
pakao il’ raj, zato brate znaj
duga je ulica al’ izvestan je kraj

Iz prasine i blata ulice Beograda
stizu slike rezervata pod kisom granata
oruzje na gotovs tezak zivot od smrada
detinjstvo nocna mora zakon ulice vlada

Odrastanje u duhu narodnih pesama
k-k-kubure, sablje, preki sud, vesala
i sta se sada desava na ovom trulom svetu
sve odlazi u kurac nista nije u redu

I jebes sistem, jer je jebeni sistem kriv za sve koji nepravdu velica, politicare pse
a politika je bila kurva, uvek bice takva
stize razglednica od Srbije sa letovanja iz pakla

A deca su ko deca svako trazi nesto vise
svoje mesto pod suncem jer ovde tesko se dise
a gde ces vise kada prepusten si sam sebi
da zrtvujes svoj zivot ne bi ali mozda pre bi

Da razmislis o svemu ulici, zivotu
mozda tu ces naci srecu ako spreman si za borbu
ah, da se snadjes kako umes i znas

Sve od sebe da das duga je ulica i to duga je bas
budan da budes za sve sto ti zivot sprema
tezak zivot u Beogradu bez ikakvih dilema

Al’ i da mogo sam da biram
znam da ovde bih se rodio
i ratove s demonima bih neprekidno vodio
kada bi ih dobio sve do jednog pobio
zahvalio bih bogu sto mi je dusu oslobodio

Ref.

U pocetku sam bio sasvim bled na trenutke
vidljiv dogadjaj u zivotu koji zaboravlja se lako
ali urezan u ponasanje ja te proganjam od tada
a da nisi ni svestan da je tako

Kako prolaze godine sve konkretniji oblik
i prisutniji udeo u zivotu tvom dobijam
i uz tvoje mi misli odane jos uvek nejake odbrane koje neiskusno postavljas bez napora probijam

Usput si vidim sakupio unutrasnje moci
trunku uverio da tajne postoje
moj lik sagledao sav odbio
po koji udarac koji sam pokusao da ti zadam
ali tvojom svescu ja i dalje suvereno vladam

Godine ratovanja na meni ostavljaju trag
a tvoj mac i oklop posle svakog okrsaja
sve ostriji postaju dok jednog dana nisam ostao bez glave, a posle mene samo
svesnost i tisina ostaju

Vratih se jos jednom jos jedan udarac da ti zadam
poslednji i kobni i uzeh vreme da me ojaca
oblicje smrti sada moja je maska
bez sumnje u ishod cekam na kraju puta

Cas tvoga dolaska i usput moja senka
padace na tebe oslabices mislio sam
izvesnost iscrpece te
ali kada te udarih po ramenu
i videh da me gledas kao brata
i videh tvoj grandiozan poslednji ples
prepun moci ostao sam bez daha

Tvoje izabrano mesto blago zadrhta
i uz umiruceg sunca zrak tvoj poslednji pokret bese mocan i jak i ja te usmerih ka jugu
gde u predelima nepreglednosti izgubi ti se trag

Ref.

Lice njegovo to je ko od drveta kore mlado
a mnoge bore duhom prve zore
i cudom on je gonjen da na put dalek ode
bese suvise mlad za taj put dalek tad

A opet za put ko da je stvoren
i prvo je nejake misice hranio od ljubavi kisnice
a zatim je za krhko telo osnovno jelo bilo
svako delo smelo tad treniralo se dobro

I dobro se jelo sve do doba zrelog
kad osnovna hrana postadose visoka uma
stanja i vrhovna znanja i usled duge obuke postadoh obucen u belo odelo

Vestine upravljanja i od tad mene korak ima
vec danima od davnina rekao sam svima
i ko da me tera da grabim na put
a usput u uspeh ja gubio sam veru

Al’ nisam odstupio od smera jer ja i volja neslucena dozivesmo dobra nesudjena
i prodjosmo kroz mnoga iskusenja uz pomoc strpljenja i velikoga htenja

I nema odstupanja i nema povlacenja
i poseban znacaj da dam pravim vrlinama
i svakom ko ih gaji starim istinama
i svakom ko ih zna i sta ima smisla

Ja da to priznam vise od srca i obraza cista blistavog oka i uspravnog hoda kao
blagoslov od Boga i zato na kraju ove ulice
ja gledacu u lice bez straha crnoga kosaca
i volja mi svakodnevno jaca dok ka njemu ja koracam

A do tad sve ovo komad po komad
dobice znacaj i videcu ko celinu ovaj moj put plodan i bogat ko svu velicinu zivota moga

Moj je zivot pun problema na ulici od malena
postovan kod klinaca i drugara kojih nema
pratim ulicu sto krivuda, ja je pratim ona me cima
kao sundjer upijam sudbine, trenutke delim sa svima

I zovu me lutalice psi da podjem s’ njima
znam u svakom zlom coveku dobrote malo ima
drugovima iz kraja zelim da porucim samo jedno
suze za geto trinest brate vecno

Idemo sad svi zajedno, mi moramo svi da uspemo
mozemo i sutra da umremo
al’ nikada glavu da spustimo

Niz bujicu da se pustimo da nas bespomocne nosi
ni rim cak nije bio sagradjen preko noci
ne treba goreti u zelji, s vremenom sve ce doci
kad ulici blizi se kraj sunce zaslepljuje oci