Beogradski SindikatPravo kroz vetar

Sedim u kaficu, ljude posmatram sa strane
i vremena se secam kad sam im’o dane tamne
kada nisam znao gde cu, svuda pakao i sranje
kad sam mastao o sreci, zivot merio na grame

Sa drugom se srecem, tako prica i polazi
bucno krecu se vozovi, nijedan slucajni prolaznik
na sve strane lazem zasto nema te u skoli
i ne znam sta da kazem kada pitaju me tvoji

A kuci da ne zove, profi kao rek’o sve
kao bolestan si gadno, da ti stalno nosim lekove
a sad mi brzo pricaj zasto zvao si me ovde
ovo nam je stek za frku i mnogo gadan problem

Pokazuje mi ruku, znam zato te i zovem
jer ti verujem k’o drugu, jer sam poc’o da se bodem
sta, ne verujem u venu si se puk’o
sjeb’o sam se skroz, tako krenuo i navuk’o

Sta, tako krenuo i navuk’o, jel sam ja to dobro cuo
pa ti si takve tukao, maltretirao i pljuv’o
znam da jesam, znam sve, ovo je greska
veruj, znam i nas dogovor i tu granicu sam pres’o

Brate, bice tesko, al’ sam s tobom od pocetka
za sve ima leka, idemo treninzi k’o nekad
jer ovde stoji jedan i za pakao spreman
ceka da krene uz tebe na bilo koju neman

Od tada prosle su godine, al’ brate isto mi nedostajes
jer ljude s takvim srcem vise ne upoznajem
besponosno se secam dok gledam put neba
zato ako bude frke gore, tu sam, zovi ako teba

Ref. 2x
Da li znas kako zivim svaki dan
i jos uvek nasmejan
kroz ovo more problema
ja plovim pravo kroz vetar

Srecem ortaka iz kraja, on je na dopu godinama
prica ostao je bez stana, pa sad po hodnicima spava
nekad je bio lik do jaja, mog’o si se zakleti u njega
a sad tu stoji krezav i bedan, senke k’o da nema

A secam se kad smo bili deca, koliko smo se gadili svega
dok gledali smo starije dzankije, kako propadaju odreda
mogao sam tada glavu da dam da nas druga sudbina ceka
a sada kada ga pogledam, samo pomislim kakva steta

I savest me izjeda, jer se tripujem da sam mogao
da mu pomognem da se izvuce ‘mesto sto sam ruke digao
da sam ga barem druknuo, pa tek onda da sam ustuknuo
barem njegovi da su saznali pre nego sto se prvo puknuo

Sada bi i oni bili zivi, a on bi imao neku sansu
da su ga poslali u Moskvu dok jos nije bilo kasno
a ja sam samo gledao i cutao, i pustio ga da vene
mislio sam shvatice, da ce moci da se prene

Da nece dozvoliti da se sjebe, da je to samo trenutna faza
nisam znao sta je djavo, stvar od svakog jaca
i sad na ivici placa, nemocno gledam drugara
ova moja prokleta dusa, jedna gnojava rana

I zato zelim reci vama kojima je gudra do jaja
da se ne zajebavate, jer cete sjebati one koje volite
da necete moci da se vratite, iako tripujete da mozete
jer i oni sto su propali su isto tako mislili

A sad su samo grobovi, gorki tripovi i secanja
ne na ono sto su bili, vec na ono sto su postali

Ref. 6x