Beogradski SindikatZa sve moje ljude

Ovo ovde nisu strofe za ljigave i lose
vec za moje sto se bore, diskretne heroje
za obicne likove, iskrene i dobre
sto ne namecu se mnogo, ali nece da se skole

Jer kada brod tone uvek prvo pale misevi
a kapetani iskusni
na druge ce misliti, na druge ce misliti

Zivot zna da bude Titanik
usamljenik, izgnanik
tad radjaju se titani
u nevolji istrajni

Ovo ovde nisu koske za klince da se loze
poruke proste da gluposti se mnoze
nema jeftine proze, losih tripova sto voze
prvo zvuce dobro, a onda zavrse k’o problem

Ovo ovde sve je licno, mi ne prodajemo price
kompleks ne velicam, vec stvari sto su bitne
ovde ima rima svima klincima za primer
za sve usijane glave, da se ohlade i smire

Ref. 2x
Za sve, za sve, za sve moje ljude
za sve, za sve, za sve moje ljude
za sve, za sve, za sve moje ljude
sto uporno se trude da sutra bolje bude

Za sve moje ljude mnogo ljute i brze
sto kad naidju muke ne mogu da izdrze
film im lako pukne, lakse druge mrze
pa se muce i cude, sto snovi su pod kljucem

Klinac lako sludjen, iz tripa, bolje tuce
misli da je mator, a iz filma Rodjen juce
pogresno si ucen, jak si samo u gomili
lako je zgutati i popiti, slabijeg izlomiti

Nemas kome da se obratis pravi primer potrazis
jer sutra brzo dolazi treba covek postati
nestali su kodeksi, ostali su kompleksi
pobede su porazi, a ishodi su potresni

Zato, stani malo, razmisli, sta ces time postici
ako ne znas sam, ova pesma nek ti objasni
ona je za snove, za sve ljude moje
sto uporno se trude da sutra bude bolje

Ref. 2x

Za sve moje ljude sto posteno se trude
hodaju, ne puze da bi postigli uspeh
za sve sto se muce, sto rano se bude
rade poslove trule da bi placali racune

I za sve one druge sto razna sranja trpe
al’ ne prave kompromise da kraj sa krajem skrpe
za sve vama lude, sto smatrate za glupe
al’ im zavidite uvek sto ne polazu racune

Nas ne mogu da kupe, jer sve radimo srcem
i na kvarno kad nas buse, mi im pokazemo zube
oni lazne price nude za sve moje ljude
koji stvorili su svet u koji nece da ih puste

Koji podnece i zrtve za snove, makar puste
a mi stojimo uz njih da se glas o njima cuje
na damo da uguse nase male pobune
mi rastemo u divove do konacne pobede