GalijaNe idi

Sanjas li finu prasinu Berlina
tamo daleko sareni vazduh zapada
gde je sve ludje ali tudje

Ne idi, ostani sa mnom
moja Nisava mirno spava
lako umire dvadeseti vek

Nose te oblaci k’o beli slonovi
igra London, odlaze brodovi
zove te Mlecni put vecni

Ne idi, ostani sa mnom
ovde i ptice imaju lice
tamo te ne ceka niko tvoj, niko tvoj

Samoca je tuzna i jako rucna
ne idi, ostani sa mnom
iz mog stana se lepo sanja
tamo te ne ceka niko tvoj, niko tvoj