Ibrica JusicNemoj poci sada

Nemoj poci sada
i zaboravi sto smo prosli mi
kad smo bili sami
kada su nase usne sve te grube rijeci
sva ta pitanja, srecu grabila

Ne zaboravi da je stvarno to
bila istina, tuzna istina
nemoj poci sada
nemoj poci sada
nemoj poci sada

Ja, ja naci cu za te
bisere kise
makar i u kraju gdje kise nema
otvorit cu zemlju sve do njenog dna
i posut cu te zlatom, zlatom kojeg nema

Odnijet cu te tamo gdje sve sto trazis
i naci cu sve sto postoji za te
nemoj poci sada
nemoj poci sada
nemoj poci sada

Nemoj poci sada
i pustit cu lude, lude rijeci
koje zive tvojim dahom
disu tvojom dusom
pricat cu ti pricu o nadjenoj sreci
dvaju zivih bica

Ili o djecaku koji jos te trazi
premda vec je umro
jer te nikad nije sreo
nemoj poci sada
nemoj poci sada
nemoj poci sada

Onaj dalek vulkan
nikad nije umro
kako nisi znala
da zivi samo za te
a duboko u njem’
gori plamen koji razara i pali
sve sto nisi ti

Da l’ ces ikad saznat zasto nebo gori
a crvenilo vatre zasto radja strah
nemoj poci sada
nemoj poci sada
nemoj poci sada

Ne me quitte pas
je ne veux plus pleurer
je ne veux parler
je me cacherai la
a te regarder danser et sourire
et a t’ecouter chanter et puis rire

Laisse moi devenir l’ombre de ton ombre
l’ombre de ta main, l’ombre de ton chien
ne me quitte pas