Nedeljko BilkicSto se tako ljudi cude

Godine su ipak ucinile svoje
brigom iskovano srebro kosu krasi
al’ u srcu mome ostao je plamen
koji cak ni vrijeme ne htje da ugasi

Ref.
Sto se tako ljudi cude
sto mi oko svuda sara
zar ne znaju da za ljubav
ne postoje srca stara

Knjiga mog zivota
od hiljadu strana
nece, nece skoro
biti ispisana

Rekose mi tako, jesen mi se blizi
neka, nek’ pricaju sta zele i hoce
zivot me je ovaj davno naucio
da u jesen stize ponajsladje voce

Ref.

U zivotu bijese i Sunca i kise
i prosle su mnoge jeseni i zime
a jos mnoge usne u okrilju noci
i njezno, i krisom sapcu moje ime

Ref.