Pedja MedenicaNa pragu ludila

Taj bol koji zivim, ti si mi poslala
otkad te nema zivot provodim sa njim
i sam sebe krivim sto nisi ostala
jos se za tebe Bogu molim srcem svim

Usne vise i ne govore
nase me slike s nogu obore

Ref.
Jos me progone tvoj osmeh i tvoje oci
bude me mamurnog u pola noci
eto me na pragu ludila
jer od svih drugih
bas ti si me ubila

Trudim se da zivim, al’ jos ne umem
tu sam da poginem, za tebe umrem
plasim se, na dobro ne ide
bezim od ljudi da mi tugu ne vide

Tu preko mog praga pocinje pakao
jer tebe nitko ne moze da zameni
i ne brini draga, ne, nisam plakao
ti znas da moje tuge placu u meni

Ruke zeljne tvoga dodira
a srce hoce da eksplodira

Ref.