Pronadji neki put
pronadji novi svet
ja sam alergican na strah
a jos sam gori nego pre

Nema razloga da poverujem sve
stedi svoj proliveni znoj
moj bol je, ipak samo moj

Sve kao da je san
i kao da smo tu vec bili
neki dan u isti cas
to prati nas od malih nogu

Sanjao sam te, kucas eksere
moje ruke krvare
ja kao podnosim sve

Pozelim na tren
da nisam vise tu
da prosto prestanem
da trazim zvezdu vodilju

E, vidis, to je laz
i za to ne postoji lek
kad mislis gotovo
a ono pocinje tek

Jednom u zivotu
digni belu zastavu
i prihvati to kao svoju pobedu

Svest za opste dobro
skupi ranjene
pa im podari so
neka se okale

Izvestaceni osmeh
sto odnosi tvoj greh
na listu cekanja
na listu trajanja, bez kajanja

Lice sakriva
a ruke pune darova
i ceka da ti da
ceka da ti da

Oci velike, njima vidi sve
al’ on je tako star
nema nerava
osramocen i sed
u ocima mu led

Ista uloga dve hiljade
i kusur godina
i nikad nece stici
i nikad nece stici
nikad, nikad na vreme