Mozak miruje
al’ ispod mora tece vreli kamen
grob podriguje
prozdrace mi kosti ako stanem
istetovirani strah
na tvojim obrazima jeca
ti si samo njegov podstanar

Smrtno ozbiljan
bez oca i bez prijatelja
prazne godine oko tebe tuzno lete
sta ces ti sa njima
i sta ce one s tobom takvim

Ti si revidirao stav
pedeset puta
cas si rodjen kao musko
cas k’o zensko
koga je to briga
sam znas, rodjen si k’o picka

Gde je granica
ja nisam siguran da postoji
sta je cilj
ili trcimo u krug bez cilja

Put od tebe do mene
sa hiljadu rupa
k’o Kumodraska ulica
nemam vremena da cekam
da se ubijes

Skloni me
ja necu inat tvoj zivotom da platim
slomi me
eto, nisam uspeo da shvatim
ubij me

Ti to mozes da uradis sa svakim
ako sve vidi, sto se pravi blesav
sto ne otera sva govna u nebesa

Zadah osvete kruzi iznad moje glave
zar da ubijem
da se prestrojim u pleme
ljudi gutaju suze

Zvacu sopstvene zube
nije krv sa krova ruske crkve
tezak slucaj pakla
tesko da ima ista strasnije

Budi me
pre nego pozelim da umrem u snu
ubij me, svima za primer
raskomadaj moj trup
skloni me, vidim tvoj strah
to niko ne sme da zna