Moj grad je lep kada je dan
al’ umoran je i treba mu san
nisam kopirao, citirao sam
opet se otvaraju vrata, al’ opet je prazan stan

Sve je bezdusno i licno, racuni i dugovanja su jedino pismo
postar zvoni dvaput, drugovi jednom kada je hitno
a kada je prazan dzep, prazan je i inboks

Brate, sve se poistovecuje da se primecuje
kad dobri glumci urade lose skeceve
jos uvek je aktuelno secenje
takvima platim pice i nasmejem se da im presedne

I trudite se da me ne sretnete
kad varite, pijete, jedete i jebete
vise niko ne slusa repere
i svi su obukli ordenje ’90-te

Vid’o sam ljude u prijateljstvu iz profita
svaka slicnost je slucajna ako pitas
oziljke na obrazu i kad je faca cista
mozda je los kadar, mozda je sminka

Ako jeste, da li se tesko skida
koliko puta dnevno moras da se sminkas
bacam rukavice u vasa lica
mozda zbog toga prodate veci tiraz

Vec je poslepodne, neki traze izlaz
a ja se pitam kome ide koja tribina
nocas ponesite kompas, i njega ne gubite
on se ne sminka, on nije obraz

Ref.
Moj grad je lep kada je dan, al’ umoran je i treba mu san
verujem mu na rec, da ce da se vrati svaki dan kad zaspi, i ostavi me da se sam branim
moj grad je lep kada je dan, al’ umoran je i treba mu san
cekam da svane, molim se da ne pobegne, nocu nema manjeg grada, a vece podele

Ostrvo bez okeana, na mojoj strani
nema nikog i prevrnuo se camac

Kad nema sunca, nema ni ljudi
sve je puno pijanaca i kurvi
nisu sinovi losiji i ocevi su bludni
nocu stave katance i na crkvi, a na klupi svi su crni

Obeshrabreni u mladosti, sa urodjenim imunitetom na pakosti i gadosti
neke igle ce se u srce zabosti, dobrodosli u fabriku radosti
upalili su vatru, greju ruke i patike
mozda naprave i lomacu, greju i kasike

Niko od njih ne lici na ratnike, al’ rat se vodi i oni su inventar fabrike
sakrijte dukate, nakite, zlatnike ti sto se nakite
zavrse iskasapljeni k’o moje matrice

Postao sam osetljiv, budni su svi nervi
jer u krizu su vam bas svi identiteti
ja znam sta se desi kad dusa izvetri,
ljudska priroda se krije kao fetis (fetis)
ej, i niko ne sanja i niko ne spava
vec svanjava, zavrsava se predstava

Cekamo nov dan polu sklopljenih kapaka
kad se naspavam uzivam po stavkama
dok cekam vecerasnji nastavak, sabiram utiske
i trazim istinu u praznim casama

Ref.