Aj poslusajte ozenjeni ljudi
zena mi je pocela da sudi

Ne govori, samo se inati
a kod kuce nista i ne radi

Aj nikad mi se odmoriti ne da
uvijek nesto novo zapovjeda

Da nasjecem i unesem drva
to je meni obaveza prva

Kada dodjem navece’ po mraku
po trojicu nadjem u sokaku

Ja se svlacim, ona se oprema
do po’ noci u kucu je nema

A kad legne, ledja mi okrene
i sve dalje odmice od mene

Kad spomenem nesto o ljubavi
ona mene opali po glavi

Pa me onda, sa kreveta svuce
te me podje toljagom da tuce

Eto tako, neka znade svako
dobru zenu nije imat’ lako

Da je lako, imo bi je svako