Mesec je u tvojim ocima
a tvoje suze kriju zamke
vodili smo ljubav nocima
sad nas vezu niti tanke

Sedimo pored Dunava
cutim, slusam najbolje sto umem
sve tvoje reci prepoznajem
al’ misli ne razumem

Ref.
Samo brzina me smiruje
dusu dodiruje
rodjen na brdu, uvek u padu

Ova ravnica me zbunjuje
jer vetar tuguje
svaki put u ovom gradu
uvek se izgubim u Novom Sadu

Strast se jos nije ugasila
ja jos drhtim od tvoje blizine
al’ sudbina nas je stavila
na pogresne nadmorske visine

Ref. 2x