Ej, cujem rafal
telo pada na pod
novi crveni san
tamo ga odvozi brod

I jedan crveni vrt
za ciste duse
crveno cvece
i kise crvene pljuste

Zbog mrznje koja
se stvori da pokvari
sve lepe stvari u noci
kad trag gospodari

Sta je to sto
coveka natera
na krv da pljune
i ruku da digne na burazera

Da gleda svoje k’o strance
ocima odsutnim
taj sneg u srcu
odakle samo dolazi

Ukradena pamet
sklupcana moli za pomoc
u lavirintima grceva

Gde identitet ne shvata
ali veruje
um vesto krivi te slike
pa oci ne vide

Da su zalutale
tamo u onim sumama
razum gde jeca

Ref.
Ove krvave kise me
cesto u crveno oboje
tada zaplacem tise
suze od reci vise govore

Jutro sivo k’o magle
krv kao oblak sto ga nacrta
ime rasplace pesak u zivot
mrznja kada zaluta

Vidis li crvene planine
taj crven mermer
na njemu poznato ime

Krvava kisa ne prestaje
trazim kisobran
da me te kise sacuva
uplasen i neispavan

K’o da vidim taj metak
kojim si pogodjen
i trazim vremeplov
nikako da ga pronadjem

U san mi dodje tvoj lik
pa malo pricamo
secas se, svi su govorili
kako licimo

Cujem taj pucanj obaraca
u rukama straha
pa nebo nocas otvara
ta crvena vrata

Ja ne razumem
sta nas tako razdvaja
vera je ljubav
kroz maglu sto tera zaborav

Nije mi jasno
i ne zelim da verujem
da kad ne razumes
ubistvom da mrznju resavas

Opet je crveno
sve ulice, kazaljke
kise su nocas crvene
samo zbog razlike

Ref.