Znao sam je dugo
al’ je dugo nisam video
znao je iz detinjstva
jer sam odma pored ziveo

Zvao sam je lutkice
jer tako je izgledala
najlepsa u kraju
tako slatka i medena
kosa smedja, loknasta
osmeh nevin, iskren

Igrali se zmurke cesto
sedeli smo ispred na stepenistu zgrade
sa drustvom tu iz ulice
znali da se skupljamo i price kasno uvece

Starog su zaposlili
pa selidba u veci grad
evo osam godina
kume proslo je od tad

Dos’o sam u rodni grad
da vidim malo rodbinu
nisam ni sanjao
da naletecu na nju

Na onu lutkicu
tu malu iz detinjstva mog
na stepenistu place
onom istom gde sam blej’o s njom

Podigla je glavu
izgledala je grozno
sa istom lepom loknom
jedva sam je prepozn’o

Ref. 2x
Lutkice probudi se, molim te
lutkice otvori okice
ne ostavljaj me ludice

Ma daj probudi se
sredice se sve
probudi se
znam da mozes lutkice

Kraj nje sam seo
rekla mi je da se drogira
cale joj je umro
evo sad je peta godina

To je lose podnela
to je skroz promenilo
nema vise sjaja
lice prazno, hladno, nemirno

Htela je da prestane
al’ nije nasla nacin
htela je da nestane
pa radila se svacim

Nikog nije bilo briga
sta se s njom to desava
radila je svasta
da drogu moze da kesira

Krala je po radnjama
niz lice suza klizi
trazila mi pare
rekla da je u krizi

Nisam mog’o to da gledam
kuci sam je odveo
zvao je da sutra
zajedno na kafu odemo

A njene oci pomoc ko da traze
a njoj je samo trebalo malo paznje
dos’o sam kod nje, nije se odazivala
nasao je na podu, lutkica se predozirala

Ref. 2x

Lutkice, moja lutkice