Ovaj grad me gusi
i ljudi koje znam
su totalni stranci
k’o da nemam vazduha

Nesto me steze
bas tu u grudima
i nekada mi ne prija
ni muzika

I onda samo cutim
a nekog bih zvao
da kazem da sam lose
da sam psihicki pao

Al’ ostavim telefon
opet solo na krovu
jer sto bi’ zvao ljude
koji mene ne zovu

A bili su mi dragi
bili su mi najblizi
koliko sam ih voleo
ne mozes ni da zamislis

I posmatram grad
kao zedan bez vode
i dodje mi da
jednostavno odem

Jer svi se mrste
i lica su tuzna
i neka sasvim
bespotrebna gradska mrznja

I umoran sam
da sam svima tako stran
i mozda njene tople oci
resile bi stvar

Ref.
Ali je nema
samo hladan grad i ja
opet sami
okruzeni zgradama

Prokleto sam
od samoce umoran
i ovaj grad sto budi
ruzna secanja

I stvarno volim zivot
ali, ovde ne zivim
i trebam novo nebo
ispod srce da se smirim

Iz ovog grada moracu
zauvek da odem
jer predugo sam
svoju srecu trazio ovde

A srece nema
k’o da umire grad
ne umire sam
sa njim umirem i ja

A necu tako
jer imam previse da dam
necu da odustanem
od sebe i od sna

Jer volim sebe kad se
jutrom probudim srecan
kad deluje da imam sve
a nista nemam

Al’ nije bitno, bitno je
da imam zelju za zivotom
zelju da se budim
al’ ovaj grad je otrov

Koji predugo pijem
al’ mi ne prija
k’o ova kisa
na sredini aprila

Umoran sam
da sam svima tako stran
i mozda njene tople oci
resile bi stvar

Ref. 2x