Jednog leta, s kraja sveta
vozio sam putem sivim
ja sam putnik, od tog zivim
samo je podigla taj prstic svoj
i ja sam stao, otvorio njoj

Ona je andjeo bila, sa greskom
bez krila, moj san, moja Ilona
jos se secam tvog imena
sretna i sama, sva u bajkama
gde li je sada Petar Pan
i svi oni momci

Ilona, tvoja je slika moja ikona
i cim se dignem ja joj namignem
i uvek tako pocne dan

Dobro guram, kroz zivot buran
i mada zivim dosta sretno
ja nemam nikoga konkretno
uz kog bi bio i sretan i lud
i tako miran i siguran svud

Ja nemam nikog da masta
i prica mi svasta svu noc, kao
moja Ilona, jos se secam tvog imena
sretna i sama, sva u bajkama
gde li je sada Petar Pan
i kapetan Kuka?

Ilona, tvoja je slika
neka moja mala ikona
i cim se dignem ja joj namignem
i uvek tako pocne dan

Slabo pricam, bas nisam vican
al’ sad reci idu same
o, zivot pise ljute drame
ja znam detalje, sitnice o njoj
a ne znam adresu, telefonski broj

Il’ nesto slicno po cemu bih
saznao gde li je sad
izvesna Ilona, jos se secam
tvog imena srecna i sama, sva u
bajkama, gde li je sada Petar Pan
i svi oni momci

Ilona, tvoja je slika
neka moja mala ikona
i cim se dignem ja joj namignem
i uvek tako pocne dan

Lutko lepa, dobar dan