Na godisnjici braka kod mog druga Jevrema
forsirala se muzika iz naseg vremena
i tocilo se vino iz raznih buradi
i radilo se sve sto treba da se uradi

Al’ nepoznati genije je kresnuo TV
a bas je is’o dnevnik i pokvario nam sve
i stado se poizvrtalo svud’ po patosu
i zacas smo skomolali, k’o na parastosu

Losa vest, pa jos sve puta sest
ola-la, prepotentni su sretni
vidim ja, bolje rat nego rad
ja spomenicu ne bih, i eto ti ga sad

Zli dedaci su zauzeti novim samitom
uh, podigli su nosine, sav svet popalili
a drugi organ ne bi digli ni dinamitom
e, svoj su zadnji metak odavno opalili

Dedaci, bolje igrajte sah
ola-la, impotentni su sretni
sledi im jos kalendar il’ dva
pa pakuju za oblake i momke kao ja

Ta glupost s televizorom je bila teski kiks
jer muzjaci su penili o vojnim silama
a dame su se povukle da gledaju Twin Peaks
i niko vise nije slus’o starog Dylana

Ola-la, slali su na gola ostrva
e pa sta, odlezali svoje robije
ola-la, plamen sipaju iz nozdrva
vidim ja, vabe narod da se pobije

Ola-la, sanjam vijeca, sanjam skupstine
e pa sta, sanjam MUP-ovce i sabore
ola-la, nek’ me neko brzo ustine
vidim ja, vuku me u svoje tabore

Ola-la, profitiraju iz nereda
e pa sta, skrivaju se iza nacije
ola-la, niko nas u oci ne gleda
vidim ja, gledaju nam registracije