Kada se Braca devetnaeste vrn’o
sa dalekog fronta ‘di soldat je biv’o
pric’o nam kako ga strefilo zrno
pa zavrto rukav i to pokaziv’o

A mi, mi smo bili derani

Pric’o nam Braca o mirisu mora
i o patroli od koje je bez’o
pa kako je opsov’o gospo’n majora
pa zbog tog posle na robiji lez’o

A mi, mi smo bili derani

Pric’o nam kako su presli Karpate
zujali meci ko rojevi pcela
rekao je: rat vam je krvav da znate
al’ nije mi zao ni ljudi ni sela
ej, zao mi konja

Kada se Braca devetnaeste vrn’o
svake je veceri pric’o na soru
kol’ko je curica usput prevrn’o
i kako topovi livade oru

A mi, mi smo bili derani

I cim Braca korak iz avlije kroci
skupi se drustvo iz naseg sokaka
a svi smo imali velike oci
cestita srca i mastu decaka

Pa da, jer tad smo jos i bili derani

Psov’o je Braca i krivce i zrtve
puske i vaske i rov prepun blata
rek’o je: ne moz’ izbrojati mrtve
jer su se carevi igrali rata
ej, zao mi konja

Negde u Braci je paorski koren
i moze rata i rata da bude
kad nije paor za soldata stvoren
volije konje i zemlju neg’ ljude

A mi, a mi smo bili derani
i sve jos je vredelo za nas
hej, hej, konji beli nebom terani
kroz san i kroz oblake u kas