Da mi je jos jedared proci Ilicom
pa da becarac nasvrljam cirilicom
tesko da bi drugi mogli
resiti taj hijeroglif
al’ bi neko znao da sam tu
cipelice jedne bele zastale bi
i prevele stih na asfaltu

Jednom cu u baladu da se prerusim
u refren sto se tamo jos zapevusi
pa da minem Starom Vlaskom
da joj kosu sklonim daskom
i za uglom hitro zamaknem
da pred nosom strasnog Bana
kao senka Petra Pana kapu namaknem

Preko krova i mansarde
osamucen daljinama
da ostavim struk lavande
medu njenim haljinama

Ref.
Lagano se bore nanose
malo sta je jos po starom
al’ okice moje sokice
madijaju istim zarom

Ladica djindjuva po nebu prosuta
u jesen vetar primi miris Bosuta
i isprva mi nije nista
al’ vec posle par gemista
dopre izdaleka lagan prim
pracen tercom suvog lisca
s’ jednog hrasta kraj Belisca
stidljivo, sasvim

Sto sam joj kog vraga dao
belu ruzu samoniklu
sto li sam je povezao onaj krug
na mom biciklu

Ref.

Ref.