Pred kapijom bagrem
davno polomljen
mozda sam i ja zaboravljen
pismo citam s’ cudnim bolom
u mislima sam za stolom
a ona stara kapija
polako me napija

Dolazi zima, hladna, kanadska
vrije u meni krv balkanska
za jedan tren, ubio bi
pred kapijom sretan
umiro bi
ona stara kapija
nocas me napija

Skraticu noci duge
s’ casom u birtiji nekoj
ali prati me senka tuge
u ovoj zemlji dalekoj
pevacu vedrog lica
da sakrijem tugu i plac
lomi srce tamburica
miluje me sudbine mac

Kazu mi da sam koren izgubio
a tamo sam davno
prvi put ljubio
tu su se prve suze krile
mozda su cak i tvoje bile
e, ona stara kapija
nocas me razbija

Bogu ceh, tugom cu platiti
zaklinjem se da cu se vratiti
kad nikome vise ne budem trebo
poslednji put da vidim nebo
kapijo evo dolazim
da te za sobom zatvorim