Jedan po jedan sati
varam vreme da me vrati
trazim u besmislu bar znak

A nebo iznad daljina
da l’ je dovoljna tisina
da li i tamo pada mrak
svaka te linija zna
k’o u pesmi “Velikog prezira”

Mozda se snovi vrte
crtam proslost ispod crte
dobre me misli prolaze

A sumnja mi ne da mira
tone nas brod od papira
lose mi vesti dolaze
jer mi smo sad ostali
na suprotnim stranama ljubavi

Ref.
Iz nase tame se radja moj dan
a ja se budim i konacno znam
sve je u redu, to nismo mi
to nisam ja, to nisi ti

Na pod si se spustila
u pesmi “Velikog prezira”
i lutas po mracnoj sumi
svaki udarac me zbuni
slusam, al’ se ne osvrcem

I pustam da reci peku
i bez nas sve reke teku
gledam, al’ vise ne brinem
jer mi smo sad ostali
prazni na praznoj strani ljubavi

Ref.
Iz nase tame se radja moj dan
opet se smejem jer konacno znam
sve je u redu, to nismo mi
to samo sam ja, to nisi ti