Rep akademik
dopisni clan SANU
cuvam ovu malu
k’o malo vode na dlanu

Ona dize me k’o Sloba
masu na Gazimestanu
sedimo na trosedu
u bankinom stanu

Sinoc sam imao
nastup na “Skajpu”
pred jednim covekom
i probudio sam majku

Proklela me je
onda trazila cigaru
a ja sam pljunuo
u lice kalendaru

Polio ga viskijem
krenuo da kresnem
dok cekam da se desi
nesto vredno pesme

Boli me kunis
za Libiju i Tunis
veceras budi Natali Portman
ja dovodim Milu Kunis

I samo zelim
da vas gledam
ali ako zelite
upadam na pola jedan

Ha, a to su
moji pusti snovi
moje niske strasti
ali obavezno zovi

Kada grad zaspi
kad se prodaju slatkisi
da se nadjemo u cetiri
u inat kiseloj kisi

Kada me navike
pozovu na odgovornost
sa osmeha mi citaj
luzersku superiornost

Tvojim imenom
tetoviracu beonjace
iako ne vidis dalje
od svoje roznjace

Ne das da dodirnem
tu hartiju od koze
zelim da zglobove
ti prerezem nozem

Da vidim da li ti je
krv crvene boje
tebi farbao bih ogradu
kao Tom Sojer

Ja cvetam tamo gde
me tvoje oci posade
ja mogu da se zaljubim
iz ciste dosade

U ljubicastom vozu
slusam tvoje price
trpis moju nervozu

Samoljublje
ideje, velicine
dzepovi tvoje sujete
puni su zbog sredine

I da li mozes da
budes namrstenija
kazes da sam kvadrat
sa kompleksom genija

Glumis naivnost s
tom ispletenom kikom
nemoj da mi pricas
ono sto nisi nikom

Zasto
jer zajedno smo nula
zasto ti lice izgleda
kao da si ovo sve vec cula

Moja cula
prekriva prasina
trebam big mek
sa dozom endorfina

Da budem srecan
jer ti nisi zena
ha, ovo su
bajata vremena

Ovo nije grad
asfaltirana njiva
pobedila si
ni za sta nisi kriva

Dok stavljam
sarzer u revolver
po sedmi put tamo
dovaro volver

Osam dana
te ignorisem
devetog ti sadim
crnu ruzu u dvoriste

U setnju izvodim
tvoje vudu lutke
da iskrvare na smrt
bodem sve nase trenutke

I dalje sebe
ne mogu da shvatim
ova soba je
moj karantin