Ljudi su zeljni samo gledaju svoj zivot
samo senka je ostala tamo gde sam srecan bio
sad mi je krivo jer za ovo imam smisla
i da snimim dobru pesmu opet ovde nemam nista

I sve ono sto imam sve mi lici na pustinju
i sve ono sto snimam ne dolazi do pravih usiju
scena je odavno pukla k’o casa vode
i tu vodu sam popio ja, pa bih da odem

Zauvek da se povucem, jer je ova struka gruba
da ti gostujem iz postovanja, a gde je tu ljubav
i jesam cudan, taj moj pogled nije svaciji
kad me pogledas u oci, videces da sam drugaciji

Ne, ne ja nisam kao ti vec jednom sam reko
i ponovicu jos stotinu puta, ja nisam neko
ko bi izdao, priznao da, da vi ste krivi
sto ne pripadam ovde i samo za ovo zivim

Ref.
I kad sam tuzan meni nista nije potrebno
samo mi dodaj taj mikrofon
sve pare sveta moze menjati taj osecaj
kad pored sebe imam mikrofon

Pravo iz srca gde me ljubav ne poznaje
pravo iz srca gde sve tamnije postaje
pravo iz srca gde mnogo toga nedostaje
tu gde muzika nosi me, taj vetar mnogi ne osete

A ja sam sanjao da pobegnem od svega
kad sam shvatio da tu gde sam pravog sebe ne znam
sanjao da idem tamo gde me ona ceka
koja ne zna da me menja, koja ne pada na njega

I kad za sebe ne znam, i kad sam pijan i besan
svoje snove opet cekam da im kazem da sam spreman
da ih zaboravim, polomim i ostavim
da uzalud su boleli i ne mogu da ih ostvarim

I ako jako zelim, mnogi ne znaju da cene
znam, znaju za mene ali ne poznaju to vreme
kad sam dizao temelj, tad nisu mesali cement
a sada kucaju na vrata kad je vreme da se sedne

Sve je kao u filmu u glavnoj ulozi koristoljublje
zavist i ljubomora na Donixov uspeh i ugled
kada nisam bio on, retko ko je rek’o, druze
retko ko je bio tu da kaze, gas i stisni zube

Ref. 2x