KRATKA BIOGRAFIJA
VIS Idoli („VIS“ je skraćenica za „vokalno-instrumentalni sastav“) je muzička grupa iz Beograda. Grupa je postojala od 1. marta 1980. godine do kraja marta 1984. godine.
Sastav je imao prvi nezavisni koncert 25. juna u bašti beogradskog SKC-a. Preprodavači karata su prodavali karte po četiri puta većoj ceni. Predgrupe su bili Bezobrazno zeleno, VIA Talas, Marko Brecelj i Feo Volarić.
Sledeće izdanje je bio istoimeni EP, koji je sadržao četiri pesme uključujući i pesme Čaka Berija „Come On“ (sh. Hajde) i Darka Kraljića „Devojko mala” (sa dva različita video-spota). Članovi grupe Film su bili su gosti. Mladen Juričić (znan kao i Maks Vilson) je svirao harmoniku, a Jurij Novoselić (takođe znan kao i Kuzma Videoseks) je svirao orgulje. Producent ploče je bio još jedan član „Filma“ Ivan Stančić Piko. Omot albuma je slika Ležeći akt slikara Amodea Modiljana. Jugoton je kasnije reizdao EP dodavši i „Filmov“ živi EP u Kulušiću, kao kompilacijski album Zajedno. Na turneju sa Filmom su išli 1981. kada su putovali brodom i svirali u primorskim letovalištima. Na leto 1981. novi bubnjar je postao Kokan Popović koji je prethodno svirao sa Divljanom i Kolarom u „Merlinu“ i „Zvuku ulice.“
Bend je počeo da snima svoj prvi album na jesen 1981. sa Goranom Vejvodom i Dušanom Mihajlovićem Spirom koji je trebalo da bude asistent producenta, jer su hteli sami da snime ploču. Posle kratkog perioda Mihajlović je napustio bend i jedini asistent je bio Mile Miletić Pile. Snimanje albuma je trajalo više od 400 sati, čim je postignut rekord u bivšoj Jugoslaviji. Gosti na albumu su bili Bebi Dol, koja je bila prateći vokal na pesmi „Odbrana,“ kao i Vuk Vujačić, Goran Grbić i Slobodan Grozdanović, koji je svirao bas-gitaru u pesmi „Senke su drugačije.“ Odbrana i poslednji dani je izašao početkom 1982. Dobio je ime po istoimenom romanu Borislava Pekića, na kojem je i bio zaosnovan. To je komplikovan koncepcijski album, koji se bavi jednim antropološkim prilazu ka pravoslavlju. Pesma „Poslednji dani“ je prvobitno bila nazvana „Maršal“ i bila je posvećena preminulom jugoslovenskom predsedniku Josipu Brozu Titu. Detalj sa tkanine Svetog Nikole je iskorišćen kao omot, a naziv je bio ispisan ćiriličnim slovima sličnim onima u Miroslavljevom Jevanđelju. Sastav je osvojio nagradu za najbolji album i najbolji omot albuma 1982. godine. Kritičari jugoslovenskog roka su 1986. godine izglasali ovaj album kao najbolji jugoslovenski rok album dvadesetog veka.
Jula 1982. godine, Zdenko Kolar je otišao da odsluži vojni rok, a za njegovu zamenu je izabran basista Bulevara Branko Isaković. Grupa je počela da snima novi album u Londonu, sa producentom Bobom Pejnterom. Iako su promenili stil u pop/rok, Čokolada je osvojila platinasto izdanje, a istoimena pesma sa albuma je postao grupin najveći komercijalni hit. Po izdavanju albuma nastao je mali skandal o pesmama koje je komponovao Dušan Gezdić za sastav VIA Talas, a Šaper ih je naveo kao pesme Idola. Međutim, Gerzić je naveden kao jedan od pisaca na pesmi „Bambina,“ koja je izdata kao singl. Za ovu ploču Divljan je napisao jedino pesme „Radostan dan,“ „Vetar i zastave“ i „Ja sam tu“ (gde je dodao stih preuzet iz pesme Miše Kovača „Plakat će zora“), jer je trebalo da diplomira na Fakultetu rudarstva i geologije na Beogradskom univerzitetu. Istovremeno Šaper je diplomirao za filmskog reditelja. Na albumu je gostovala Vivien Goldman, kao prateći vokal i producent Bob Pejnter, koji je svirao klavijaturu. Prvobitna ideja je bila da se izda dupli EP nazvan „U gradu bez sna,“ ali Jugoton ju je odbacio i izdao je celi album.
Članovi grupe su bili:
Boža Jovanović (bubnjevi; 1980-1981),
Kokan Popović (bubnjevi; 1981-1984),
Nebojša Krstić (udaraljke i glas),
Srđan Šaper (udaraljke i glas),
Zdenko Kolar (bas-gitara; 1980-1982),
Branko Isaković (bas-gitara; 1983-1984),
Vlada Divljan (gitara i glas),
Goran Vejvoda (gitara, klavijature) – punopravan član grupe kratko 1982. godine.
