Ti si plod moje maste i svaka kap kise
ti ne razumes nista, ja citam kako pise
i bas sve sto kazem, tebe boli jos vise
ti ne slusas mi glas, ti slusas kako disem

Stvarno si prava kucka, zasto pravis se luda
k’o da sam osudjenik specijalnog suda
ti mislis da se igram, da malo mi se svidjas
zelis da se plasim, da li ces da me izdas

Mislis da strahujem i tresem se da kazem budi se
u momentima nemoci ja kazem sebi – ubij se
toliko mi znacis, a nemam objasnjenja
i previse sam zbunjen, prosto nemam resenja

Kako da izgovorim sve sto osecam
leto po leto, jesen, zima, proleca
kad god te pogledam, ja vidim da sloboda je daleko
i kad srce stane, pored tebe bih leg’o

Ref.
Kada god sam jurio ka nama
i znao da srce mi se slama
ja zeleo sam sve

A ti si to tako dobro znala
da budem svoj, to nisi dala
izgubili smo sve

Jer odlicno znas
da bila si ta
i kakav sam ja

A shvatas me sad
bolje da je kraj
da mirno zaspim
u snu cu sve da ti vratim

Da polomim sve i ne volim te
da zaboravim je, odem bilo gde
da ne mozes da me vratis
zvezdanim putem da me pratis

Neprocenjiv razmak medju nama, sedim sam
ti mislis da sam sam, ja nikad nisam sam
ja nemam taj blam da kazem ko sam
ponosno hodam, zauvek svom izboru sam odan

Jer cenim prave vrednosti, cenim lojalnost
ne treba mi vise nista, tvoja zahvalnost
u snu ako me sretnes budi onakva kakvu volim
jer si sama zelela da odem, da te prebolim

Ref.