Da li znas onaj osecaj kad napuste te svi
kada najbolji ortaci za tren postaju psi
koji te grizu samo zato sto postojis
koji laju na tebe jer misle da ih se bojis

Da li znas onaj osecaj kad drugi te preziru
i kada svoj mir traze u tvome nemiru
i kada svoju srecu traze u tvojoj nesreci
okrenu ti ledja kada su problemi najveci

Rodjen sam u zemlji ratnih profitera
gde u sred bela dana roknu nam premijera
zivot me izd’o k’o Juda Isusa Hrista
krvave su mi ruke ali dusa mi je cista

Verovao ljudima i oni su me prodali
kume, nismo kumovi ako me samog ostavis
onda kada zivot tuzne note svira
tada sam u sobi satima slusam Denira

Ref.
Ti ne znas kako bole reci kada jezivo zagrme
kada trpis nepravdu, ne znas kako boli, kume
kada one koje volis Bog za sebe uzme
ne znas kako bole ove betonske suze

Ja sam dete provincije, mali ulicni pesak
jurim svoje snove i ako zivot je tezak
ovde nemas nista ako ne zavrsis skolu
diplomiraj u roku, budi prvi na birou

Mi smo Radnicka klasa, kazemo zivot je nepravda
al’ zivot moj je prelep pored Nikole i Nenada
teske betonske su suze, ne mogu da grlim ruze
jer kvari ih trnje ko sto novac kvari ljude

Sve vise je ortaka, svi su poceli da lice
a gde su svi oni bili pre Pinkijeve price
imao sam mnogo riba, ali volim samo jednu
devojku koja je dostojna da joj posvetim pesmu

Jer je jedina koja me je volela zbog mene
sve ostale su volele samo moje pesme
majko sad me znaju svi, od Beograda do Zagreba
a ja i dalje najvise volim tebe i caleta

Ref.