Koliko potrebno je krvi
i suza da se prolije
koliko dece je potrebno
da se pobije

Koliko metaka treba
da se ispali da shvatimo
da srusili smo sve
sto smo imali

Zelim slobodu i da li je to
previse vreme rane ne leci
i vreme suze ne brise
cesto trazim srecu

Ispod neba balkana
pitam se da li sve
to ima smisla danas

Braca po krvi
koja je prolivena
za neki tudji interes
i neku tudju neman

Za bogatase koji su
punili dzepove
nevina su deca
prerano punila grobove

I sad mi kazite
zasto da vas mrzim
zato sto niste hriscani
ili sto niste srbi

Al’ ste mi braca
po drzavi i krvi
Bog nam nije isti
ali isti smo ljudi

Jer krv ne zavisi
od kape koju nosim
i krv ne zavisi
od Boga kom se molim

I krv ne zavisi
od crkve ili dzamije
zbog kojih su majke
svoje sinove sahranile

Gde je tu pravda
pitajte hladne grobnice
masakrirane leseve
decu i udovice

Radite sta hocete
ubijajte se koljite
al’ mene preskocite
ja vas se odricem

Vidio sam suze
bol vidio sam majke sto placu
sta cu, kako cu dalje brate moj
ovdje gubim svaku nadu

Gledam bracu bez posla
rane stare bolice
vjecno probacu isti ostat
al’ znam mogu samo jedno

Trudim se biti bolji covjek
ne mogu mrziti ljude
radi par bolesnih umova
to nije posteno druze

Ne sudi ljude po imenu
vec po djelima
ovo pisem za Vedrana Admira
mrznjo odjebi ba

Od Nisa do SA cujes
i crkvu i ezan
dok srce kuca za ljubav
prica nas vodi u beskraj

Putem ponora od gorega
napravim nesto prokletstvo
i ljubomora kod mene
nemaju mjesto

Oci kada se otvore
budan nastavljam da sanjam
da Musliman za jarana
ima Srbina i Hrvata

Sta je mrzi, pljuj je
pogresno shvati zaboli me
ako si dobar covjek
volis brate znaj da volim te

Boze uslisi molitve
vrati nam zivot
nazad vrati osmijeh na licu
da mozemo mirno zaspat

A pred Bogom svi smo isti
ceka nas mir il’ kazna
neki mahiri prokletstvo
nama druga prica vazda

Koliko toga nas razdvaja
barem muzika nas spaja
rijeci prospemo ko alkohol
za paloga jarana

Ruke sirim ka nebu
koracam kao po ledu
opet sanjam brate moj
da sutra bice sve uredu