Ja sam rodjen u cvecu livada
cuvah stada pokraj reke Gruze
al’ zavoleh devojku iz grada
sa usnama k’o pupoljak ruze

Ref.
Bele ruke, a prsti k’o dirke
pricahu mi najneznije bajke
zalud uzdah iz grudi pastirke
zalud suze moje stare majke

Sin sam plavih suma i livada
gajih dobre konje i volove
zbog lepote devojke iz grada
zaboravih brda i dolove

Ref.
Zvao sam je ulicama dugim
i venuo k’o trava jesenja
jednog dana spazih je sa drugim
zagrljenu u senci kestenja

Sta sad mogu vec bol svoj da patim
mladost moju da tuzim za celo
morao sam kuci da se vratim
svome domu u rodjeno selo

Ref.
I sad opet svoga vranca jasem
i u krcmi krcmim svoja stada
kitim svirce i razbijam case
i proklinjem devojku iz grada