Poklonim srce nekad
al’ samo, na dan, il’ dva
i uvek nadjem nekog da
da se pretvara
kad vec nisi tu, da me zavara

I uvek trazim razlog
da te sacuvam
i sakrijem od drugih kad
kada zatreba
i sto ne smem, ja osecam

Ref.
Nastavljam, nepozvan
tragom tvoga pogleda
sve sto sam, samo tebi pripada
jer, bez nas, kao da nisam normalan