Nekad se pitam
nekad se pitam

Kako bi bilo da si tu
da smo ponovo zajedno
samo da te zivot nije
tako surovo zajeb’o

Sklopim oci, vidim mamu
mama molila se Bogu svaki dan
da moj stariji brat ostavi drogu
mnogo godina je proslo
al’ jos sanjam isti san

Sta bi bilo kad bi mi te
Bog dao na jedan dan
da prozujimo kroz kraj
u onom starom Volvou
i da mi pricas kad te je
crnja opljac’ko u Metrou

Brate, jebena prica
sve primao si olako
igr’o si se s vatrom
i na kraju si se opek’o

Nekad Steva, ti i ja
cale, keva, ti i ja
nikad vise – ti i ja
ipak pise – ti i ja

Moj brat, moj idol
moj drugar
umro je i postao je
moj andjeo cuvar

Kad bih samo mog’o
da se popnem na nebo
da te pronadjem i da te
zagrlim barem jos jednom

Ref.
Kazu da zivot ide dalje
(kazu da zivot ide dalje)
da brzo istice nam vreme
(da brzo istice nam vreme)

Da treba gurati do kraja
(da treba gurati do kraja)
ali ja ne mogu da krenem
(ali ja ne mogu da krenem)

Kazu da zivot ide dalje
(kazu da zivot ide dalje)
da brzo istice nam vreme
(da brzo istice nam vreme)
a meni k’o da je svejedno
(a meni k’o da je svejedno)
kad nisi ovde pored mene
(kad nisi ovde pored
kad nisi ovde pored)

I k’o da vise nisam ja
kao da je deo sna
k’o da ne svice mi dan
kad bez tebe idem sam

Hodam ulicom
grad mi se izmice
gde da odem sada
jako da se izvicem

I samo secanja me nose
nekad podsete me samo
nekad ne znas kol’ko imas
a treba samo malo
nek’ se vrati

Gledam tuzno, oci suzne
tako prolaze mi sati
ej, ti
zasto moram da se
okrecem k’o lud
da te sretnem ja se nadam
al’ je nemoguce, uu

Da li lud sam il’ nisam
tako umem da tumaram
kao beskucnik ja skitam
pitam

Da l’ je sita moja dusa
ovih prica
da li mogu sve to iznova
da pricam

Mozda cu pisati jos
pesama k’o pisma
da secanja na tebe
ostanu mi ista

Ref.

Ref.