Hladan zimski kisni dan
ponoc je prosla
majka utonula u san
jer prva beba je dosla

Deveti dvanaesti
jedan devet osam pet
Gospod dade zivot mome
telu, podari mi rap

Dok je vreme glada bilo
visine ocevih kolena
memoris’o sam slike
dveju roditelja voljena

Naslucivao sam tada
da je svet hladno mesto
u kome biti covek
danas smatra se greskom

Kad sam dostig’o visinu
tada ocevog pojasa
pored sporta i sexa
rasla je za novcem potreba

Ocu bese crven obraz
kako dusa bese starija
a meni modri dlanovi
od njegovog kaisa

Zatim sledi prva
traka, mothefucker
kad se izdvajas od drugih
svet te gleda k’o ludaka

Covek se boji
onoga sto ne razume
marame na glavi
dizem ukrstene prste

‘Lone ispod bulje
podignute bokserice
do kolena tregeri
sramota svoje porodice

Za prvih sesnaest rima
istrosio sam olovku
onda sam ih pisao
na casu i na odmoru

Oko snima, ruka pise
jezik prica, traka dise
ribe, kurve, zivot, pare
u pesmu nije stalo vise

Dovoljno odrast’o
da snimim prvu rimu
brkovi su gusci
imam ocevu visinu

Prvi razred srednje skole
detinjstvo je prestalo
zajedno sa majkom
svo prolece je nestalo

Od tada pa do sada
snimio sam dvesta pesama
prvi audio dnevnik
bese moja posveta

Mojoj i njenoj dusi
ovaj dnevnik pisem dalje
audio stranke u
vidu jedne trake

Drugi i poslednji
posveticu tebi
ako ne umes da citas
rap rimujem o tebi

Vozim rimu, sebe
dizem na nebesku binu
glavu klimam u
ritmu k’o big pun

Da li sam gotov
osecam otrov
koji truje me iznutra
dok po ritmu srce pumpa

Nema potrebe da zalim
radim ono sto sam morao
drugi nemaju herca
ja sam makar probao

Da rimujem bol
da proverim mikrofon
da me sahrane sa njim
jer sam rodjen go i bos

Cesaces se tamo,brate
gde te ne svrbi
sujeta je prokletstvo
jer smo rodjeni k’o Srbi

Nisanim lagano
zadrzavam dah
prst povlacim unazad
mozak pretvaram u prah

Po zici skacu mi zivci
Vox-veni, vidi, vici
pisaju po rap-u
retardirani klinci

Ako rap umre
nocas zapalicu mu svecu
a ako prezivi
govna strpacu u vrecu