Secas li se, cobanice moja
kad smo ovce cuvali u strani
u poljupce kladismo se cesto
ko ce jutrom prvi da urani

Izvor vodu da zahvati
i poljupce da naplati
svako jutro kad se budi zora
cekala si mene kraj izvora

Ref.
Sad bez tebe svakog jutra
slusam vecni zubor vode
kad osetis sta ti znacim
kajaces se zasto ode
zasto ode da zivis u gradu
lepa Jelo, vrati se u selo

Secas li se, cobanice Jelo
burmu sam ti obecao zlatnu
dok sam cvece brao na livadi
moje ime vezla si na platnu

Verov’o sam svakog dana
kad se budi zora rana
da ce venac zajednicke srece
vesti davno cekano prolece

Ref.

Kad se setis, cobanice moja
divnih dana iz mladosti nase
potrazices livade mladosti
gde najlepsi dani nam ostase

Priznaces tad sama sebi
da otisla nikad ne bi
ne bi dala nikad svoja stada
za ulice nepoznatog grada

Ref.