Ne volim da budim uspomene
sedimo pa prica sama krene
ne znam sto, al’ uvek setim se nje

Letnja noc, studentski hotel “Makarska”
i haljina svetlo plava maturska
na dohvat ruke, al’ daleko od mene

Ref.
Dovoljan je bio njen osmeh, zar ne
za drugove sto znaju da dele bas sve
da laju na zvezde i zaklinju se
svi za jednog i jedan za sve
te noci smo se potukli zbog nje

Hteo sam da zna da nisam k’o drugi
mastao sam tad kako me ljubi
i da joj naslikam nebo ili napisem stih
al’ ja sam bio samo jedan od njih
te noci kad smo se potukli zbog nje

To leto je zauvek u meni ostalo
i vise je nikad nisam video
a proslo je od tada puno godina

Ne volim da budim uspomene
sedimo pa prica sama krene
jedna prica i cet’ri dobra druga

Ref.