Jesen je stara lisica
proseta kao misica
tim sokakom, u zutoj haljini
lagano, prati korak tvoj
i ja na kratko nisam svoj
ma, ko zna gde si sada ti

A vetar ce saputati
da ipak negde cekas me ti

Ravnica boje razlije
srce se tebe napije
kao nekad gitara poludi
onda se vinom treznim ja
jos jedna, tuzna jesenja
ma, ko zna gde si sada ti

A vetar ce saputati
da ipak negde cekas me ti

Jesen pokrene sve
talasi ceznje nose me
zelja ko kisa prolije se
sreca i tuga sudare se
zelim da krenem, al’ ne micem
dok pogledom zvezde doticem

Kao tama i sjaj
k’o sivi soko i nezan cvet
kao pocetak i kao kraj
k’o jedna dusa, k’o ceo svet
zauvek ludi, tvoj petar pan
pod sesirom jos cuva tvoj san