Proljece je, sve se budi
moja sreca umire
moram sada na put poci
spakov’o sam kofere

Ko od kuce u tudjinu
nikad kren’o nije
ne moze me razumijeti
ne zna kako mi je

Ref.
Grlim svoje najmilije
u narucju sin mi place
kaze – ne dam ti da ides
i svog oca stegne jace

Hoce srce da mi pukne
moram tugu svoju kriti
plakao bih, ali svima
jos ce teze biti

Majka brise suze svoje
i brine se za mene
ja u sebi molim Boga
zivu da je zateknem

Ref. 2x