Prolecni dan, pola Pariza izaslo van
na Sanselize, da svakom zelje ispuni sve
niz ulicu, devojke lepe i fini svet
dobro je ovde, s noge na nogu i s cveta na cvet

Al’ misli moje k’o vranci beze
i vec su u drugom gradu
bas nesto mislim, alaj bi seo
somborski spricer u ladu

Proso je vek, a k’o da sam juce stigao tu
zivot moj celi proleteo je kao u snu
ma, ne zalim se, radio sve sam uvek po svom
al’ bojim se da pitam srce gde mu je dom

Dok Pariz i dalje vazan se pravi
gledam tu divnu promenadu
ali nista ne vredi, iz glave nece
somborski spricer u ladu

Tek ponekad tu pored Sene prosetam sam
pravim se tada da je k’o Dunav, a nije, znam
pogled mi stane kada svirace sretnem usput
pesmu laganu sto srcu fali tu necu cut

A misli moje daleko negde
negde gde kelneri znadu
ne kazes nista, a oni donesu
somborski spricer u ladu