Kao malo dite brojao sam dane
kad cu ic’ u goste ja kod moje nane
na taj salas stari di mi srce osta
tih bezbriznih dana meni nikad dosta

Jos se sicam nane, k’o juce je bilo
kad sam tebi prasnjav trcao u krilo
tvoja blaga ruka prodje mi po kosi
ni slutio nisam sta mi zivot nosi

Prodju lipi dani, nek ih vrime nosi
vec polako inje pada mi po kosi
nema sora, nema ni salasa
ostala je nane samo pisma nasa

Neko cudno vrime gazi moje dane
u mislima svratim na salas kod nane
kad pomislim samo i grlo se steze
i sto vrime idje bice mi sve teze

Znam da ova pisma za svakoga nije
mozda ona samo moju ceznju krije
na detinjstvo moje i te dane srice
i na jedno vrime sto se vratit nece

Ni ptice ne lete u tom lipom kraju
sve je manje ljudi sto mi pricu znaju
nema sora nema ni salasa
ostala je nane samo pisma nasa