Da bre ja sam marko i markoni
Verovatno najgori na zemljinoj kori
al mnogo me boli,bas bas bata raka
mare malaka i madafaka

I jos imam osmeh vecnog decaka,
I jos kao klinac,kroz bare sljapkam
I jos gadjam raslje,iz slobodnjaka
Sta je to,sica,za carobnjaka

Sa druge strane zivot kloaka
Sve neki talog,pisora i kaka
I sve na brzaka i sve na kvarnjaka
na putu do sjaja,suncevog zraka

Ne mnogo je brza ta pokretna traka
Za jednog 33-godisnjaka
I jedva se trudim da virnem iz mraka
Najgori sin,ljubi ga majka

Nikad bio Mare a ime mi je Marko
Nosim ga po dedi sto se zvao isto Marko
otkad sam ono skako blokovskim parkom
Papir stalno mi je blanko
Iako ne tako mator,znanje impozantno
Uslo je u zakmo u kraju to je tako
Zorom izadjem na balkon sa pikslom i kafom
Malo popricam sa zgradom i bude nam drago

Na stadion ko klinca povukla me gomila
Sica od dzeparca na alkohol se trosila
Ziveo za zezanje i plodove u kostima
Neki mastali o kajli,novcu i kolima

Mi smo djirali splavove gde se teletina mnozila
Iza vode torima jaja su nam zvonila
Fredova i bobova u gomili flopova
Ekipa je bolesna,malo ko je normalan

Vadim gajke iz mraka,kad se nacne flajka
Virtuozno gudalo i dalje sam barba
Do kraja ovakav ostace markan
Sad se cimam oko faksa nemam vremena da sljakam
Ali ne fali mi nista iako cesto sam bankrot
Mozda srece koji atom,i u pakli karton

Ja sam Marko rkoman,poli toksikoman
Dugogodisnji uzivalac te strane zivota
24 sata odan,ta prica nije sporna
Ajmo ruke gore svaka dusa srodna

vagi-Narkoman,tezak oblik toga,kada se izujem ne mislim na boga
U takvoj situaciji stavljam i u skota,
Ujutru kad ustanem,hvata me sramota
Pusti me u kurac nije lako biti Marko
Iako svaki imenjak radi naopako
Narodna izreka ili nepisano pravilo
jebem li ga sta li je,nisam jos izvalio
A bio sam blizu malo mi je falilo
Cuo sam matru pa sam poblesavio
Na istu upao i istu razvalio
Svoju figuru na ulici izvajao