Ima jedna kuca iz ravnog Banata
niko na toj kuci ne kuca na vrata
stoji kuca mala, oronula, stara
sama na kraj sela, kraj starog bunara

Niko staroj kuci ne dolazi vise
posete joj prave vetrovi i kise
niko staroj kuci ne kuca na vrata
srusice je jednom vetar sa Karpata

Ne pitaj me, druze, zasto glas mi jeca
u dvoristu njenom igrala se deca
dok na nebu zvezde upaljene stoje
stara kuca ceka ukucane svoje

E, moj druze stari, da l’ cu nekad moci
do bunara starog kuci staroj doci
kad djeram zaskripi, suza ce da kane
za godine prosle i decacke dane