Zora rudi, stize beli dan
probudila devojacki san
zoro, zasto si gustu tminu pustila u visinu
zasto si malenoj probudila sanak, oj
odnese, zoro, znaj, najtopliji zagrljaj

Zoro, cobane probudi, pokraj svojih stada
srebrnica rosa nek’ pada
vetric neka tiho pomiluje lica
mladih devojcica

Zoro, pokraj reke kolo vode seke
kolo, sitno kolo leprsalo, sitno kolo malo
korak ja, korak ti
sitno kolo leprsalo, sitno kolo malo
poigralo bi
mladjani, svake noci, svakog dana
bruji pesma raspevana

Oj devojko, ubio te dan
sniv’o sam te, bese divan san
draga, zagrli me sele oko vita stasa
nek’ se kolo nase talasa
da zamrsim kose, k’o srebrne rose
san nek’ bude java