U mome gradu vreme dugo stoji
siva tempera se prosula na grad u boji
ali ne pricam ti sad o lovi
vec o perspektivi koja dugo ne postoji

Ovde rakija se mesa s tugom
ne znam kol’ko cesto setas jugom
ista faca, ista mesta drugar
Tomas Mur utopija iza svakog ugla

Ljudi pucaju ko prazne flase
moji drugovi su talenti bez prave sanse
a tenzija se oseca na svakom spratu
mnogo zvecarki u jako malom rezervatu

Nasi okovi se zovu sistem
lazni dzokovi se motatju i pune piksle
u flasi otrova je jedva disem
u glavi planovi dok ruka preko lista pise

Ja sam imo bas ambicija
jer sam igro s reprezentativcima
nekad na brze lopte sutevi, tranzicija
a danas samo brze noci i policija

Crne zavese su pale preko maste tvoje
dzabe nadas se kad kazaljke vec dugo stoje
Bogu kajes se i kunes jer si rodjen ovdje
a tvoj je problem jer si neradnik i hoces love

Sranje nastaje kad murja zove
rastu kamate a misle da su Korleone
gledam raspade poplavale ih vene bole
a pamtim dane kada motalo se iza skole

Brate muka mi je da te gledam
opet kreno si na kevu jer ti kintu ne da
tad smo sanjali idole kad smo bili deca
a danas sanjam kako povorka ti nosi venac