Novo jutro ista bol, kao juce
tu sa leve strane u grudima
mene probada, gledam kako propadam
srce kuca, a ja ne znam kako dalje

Nemam snage i da ustanem
ne znam kako ova bol da prestane
najradije bih voleo da nestanem
novi dan, ista prica kao juce ponavlja se

Gledam prozor, sklanjam zavese
moj je kraj, a opet nesto cudno je
znam da meni nesto fali
sta je to, pokusavam da shvatim

Dzabe sve to kad u proslost ja se vratim
kazem sebi kako necu da patim
mada, koga ja to lazem
zelim da te vratim

Dane sam pretvorio u ucenje
prvog susreta sa tobom
igram se sa bolom
delio bih sve sa tobom
uvezbao cetri osmeha

Tri pitanja, dva odgovora
jedan izgovor da nestanem
kada shvatis da mi neizmerno falis
nacin da ti ovo priznam jeste pesma

Kada nemam herca, da ti sve u lice kazem
zato ove reci i stihove za tebe pisem
ti si razlog zbog kog disem
ti si moje sunce posle kise

Novi pocetak, nova strofa, ista prica
izgubljeni zivot i snovi jednog klinca
sudbini u inat, tu za tebe kidam
ne mozes sam, zivot postao je bitka

Znam da zelis vise, zato bori se do kraja
probaj da stignes, stvari koje sanjas
zajeban je grad, lako izgubis se danas
zato pusti pricu, pusti sranja i taj asfalt

Kol’ko gubio sam samo, nekad plasim se da priznam
kol’ko lutao sam gradom da bih pronasao izlaz
kol’ko trosio sam vreme neozbiljno kao klinac
tol’ko sada teram sebe da pobegnem negde iznad

Ovde potuj druge, al’ ne menjaj svoj stav
brzo digni ruke sad, vreme je za gard
pazi kuda hodas jer sjebace te grad
kad beton daje krila tada spremi se za pad

Pitanja je mnogo, al’ odgovore ne znas
izgubio si borbu da l’ spreman si za revans
kad pokusaj jos jedan, deli te od svega
ides li do kraja ili hoces da se predas

Ne pitaj me gde, jer vise nije bitno
sto dalje od sranja u kome prolazi mi zivot
sto dalje odavde, gde sve je uvek sivo
gde nema perspektive, gde ne postoji izbor

Kol’ko vrede reci kad prazna ti je prica
kol’ko vredi ortak kad shvatis da je picka
kol’ko vredi riba, kad joj nisi bitan
kol’ko vredi zivot kad zivis ga bez smisla

Pogledaj mi oci, reci mi sta vidis
da l’ nazires bar malo sta se krije u dubini
da l’ ista si ko druge, pa sve moram da ti pricam
da l’ razumeces mi srce kad nastane tisina

Znace li ti reci, da li verujes u mene
da l’ vredna si toliko da poklonim ti vreme
da poklonim ti dane, da te pustim u svoj zivot
da pokazem ti rane sto sam godinama skriv’o