U dubini duse urezano samo tvoje ime
cesto ja pokusavam da utesim se njime
ali to ne uspeva, plamen se ugasio
imali smo vatru koju nikad ne bih gasio

Ti si htela promenu, rekla da zaboravim
tvoja osecanja, ne znam kako to da promenim
zadnji poziv, poruke, dok suza mi je tekla
nisu bile nista naspram onog sto si rekla

Rekla da razumes me, ne razumes nista
je l’ osecas se bolje, tebi dusa nije cista
kazes to su fantazije, samo prazne gluposti
e pa duso to su stvari koje neces nikad ti razumeti

Jer ti ne znas sta je tuga
oko tebe njih je trista, nemas pravog druga
neces nikad shvatiti, sta je to realnost
izgubio sam zivot e pa vidis to je stvarnost

Al’ pazi ovako, uopste te ne krivim
ti si taj unikat, ali ne znam zasto zivim
kad uzela si sve, bez icega sam ostao
da li zapitas se sta zbog tebe sam ja postao

Posle tolko vremena, ostala su osecanja
nema tebe da mi vratis snove koje srce sanja
sruseni za sekund, gradjeni su godinama
sada sam na dnu, ovo je prica o nama

Prica koja nema kraja nema ni reprizu
zao mi je samo sto sam bio jos jedan u nizu
onih koji nisu ostvarili srecu pored tebe
iako si bila kriva, krivio sam sebe

Jedan sekund imas sve, drugi nemas nista
prodje ceo zivot sreca nikad ne zablista
sve zbog nekog ko uopste toga nije vredan
iako je pozovem nece doci kad je trebam