Ne dan moju tisnu kalu
punu konce i koluri
znan bas svaku njenu skalu
ka noc pade, kad zaskuri

U ponistre dere vitar
izideno gnjilo drivo
i jos dikod koji pitar
di gre covik, gazi krivo

Ref.
Jos zapiva stara klapa
pa se nebo s moren stapa
u versima vino skrapa
dok lagano ura kapa

U jubavi svi kantuni
bizu dani i stadjuni
u konobi su kampjuni
di su dvori dice puni

Ne dan moju tisnu kalu
ka govori, cini kuco
uz murtilu, tiramolu
vracan ti se stara kuco

A gre zivot i podbada
i kroz slaku i kroz zuku
vodi’ cu dok sunce pada
mojon kalon cer za ruku