Kad se nocas vratim
sam, u svoju sobu
i ponovo vidim
bezbroj nasih stvari

Kad se nocas vratim
u svoju tjeskobu
znat’ cu, oni sati
nisu oni stari

Kad se nocas vratim
i sidjem niz stube
sve ce oko mene
opet biti cudno

Kad se nocas vratim
oni sto se gube
trazit’ ce se negdje
dugo, uzaludno

Kad se nocas vratim
sam, korak po korak
i zatvorim vrata
da nitko ne udje

Kad se nocas vratim
samo osmijeh gorak
bit ce na tom licu
sto postaje tudje

I sto da ti kazem
napusten od ljudi
kojima sam mnogo
i previse dao

I sto da ti kazem
nego, sretna budi
iako te nisam
sacuvati znao

Kad se nocas vratim
porazen jos jednom
zagledan u sjenu
sto kraj mene ide

Kad se nocas vratim
bit’ ce mi svejedno
slijedi li me itko
necu da me vide

Kad se nocas vratim
i raspoznam jasno
zadnji trag na putu
jos mokrom od kise

Kad se nocas vratim
bit’ ce, bit’ ce kasno
znakovi daleki
ne cuju se vise