Ne bih da poludim, ni da ispadnem iz takta
al’se trudim da ne postanem ni previse apstraktna
da odrzim taj balans, ovaj zivot je vaga
svako od nas bira sta stavlja na tas

Da, mene zabavlja gas, ali sam pronasla mir
uvek sam stvarala nas, ja ne oponasam njih
rec ide u stih, stih postaje rima
pa se stapa sa versom i zavrsava pesmom
pesma ostaje vecnost

Udjem u tike i dres, moj tim igra za kes
ali kes nam je sredstvo
kes nije cilj, cilj mi klizi niz bit
i sve postaje tecno

Lezi na ledja, lice ka nebu
i plutaj
lezi na ledja, lice ka nebu
i plutaj

Zar zivot nije lepsi kada postoji nada
da je smisao veci i da postoji pravda
da svi mogu biti srecni, ovde i sada
jer um vlada, ali um je blokada

Kada ga pripitomis
ne postajes mu gazda
ako zelis da mu budes gazda
on te vuce nazad

Jer zivot je vaga, balans
budi miran kad je talas
sto je veci put i vise
samo lezi, slusaj kako dises

Zivot je krug, ciklus
sve je i drugacije i isto
i mozda je put izbor
ali smisao je isti
kad se razlikuje prizor

I plutaj