Uleteli smo u mrak sa stopedeset na sat
i andaluzijski pas lajao je na nas

I pisem stihove za nas sinove
Garcie Lorce, njegove Cigane
sto putuju sa njim, gore po nebu

Ref. 2x
I mi smo skitnice i to nas pokrece
k´o vetar oblake u rano prolece
lagano zurimo, polako jurimo
dok se Zemlja okrece
dok se Zemlja okrece

Uleteli smo u grad, mirisalo je na maj
i andaluzijski pas lajao je na nas

A noc je prosula milion dukata
ona je lagala da nije udata
u zoru, kada smo se spustili do reke

Ref. 2x

Ref. 2x