Opet sam snio majku na praznicni dan
i kao lutnja bruji slutnja
sta bi znacio taj san

Blagi sfumato povratka
kljuc uvek iza dovratka
i staza kraj simsira urasla u travu

Sanovnik s krupnim slovima
lako je to sa snovima
mnogo mi teze ide kad tumacim javu

Opet sam snio april i lesnikov ‘lad
na hoklu sklonjen goblen s konjem
zapocet jos Bog zna kad

Lanena letnja haljina
sa vezenim detaljima
pasent uz cvetnu saru na bastenskoj kanti

U leji zlatnog seboja
u tom snu mladja nego ja
onakva kakvu bih i zeleo da pamtim

O, mati, veje sneg
ni to me ne raduje vise
dospe na kraju sve na isti sled

Proslo je zanavek
severac pustolinom brise
i ravno je unedogled

Vitlaju pahulje
noc ceka svojih pet minuta
vetar ne poznaje ni stid ni sram

Niko ne strahuje
sto kasnim, sto me nema s puta
i malo sam ti nocas sam

Neki su pola stope ispred vremena
ludi jahaci, izvidjaci
milju ispred plemena

Tek posle sebe hvaljeni
na Trgu zlobe paljeni
ociju punih suza, al’ obraza suvih

Na pravdi Boga blaceni
tek posle sebe shvaceni
neki su sonatine u dolini gluvih

O, mati, veje sneg
ni to me ne raduje vise
dospe na kraju sve na isti sled

Proslo je zanavek
severac pustolinom brise
i ravno je unedogled

Veje, ne sustaje
na simsir i na divlji lesnik
o mati moja, mati predraga

Ravnica pusta je
na Bozic putujem ko gresnik
od nemila do nedraga