Odavno, niko sa srca mi ne obara blokade
jos tvoji tragovi u krvi svoje rade
sve sto bi to da brisu, samo mi se zgade

Odavno, nema te sile
ni da razmisljam u dvoje kad nema tebe
sve ko duhovi se broje
u mojim ocima bas k’o da ne postoje

Ref.
Odavno, ja sebe hvatam kako nase slike vracam
a tako bezdusno sam prokockao to
vuklo me sve sto jako mirise na rizik
sto s’ove tacke ja ne mogu nikako

Al’ nema poteza na koji bih da igram
kad mi je karta secanja sad jedino sto imam
i nema pobede, sto poraz ovaj brise
ti mrzis, a ja volim te i od zivota vise
i od zivota vise

Odavno, nema tog otrova da pruzi malo spasa
jer cim te pomenu proda me boja glasa
i znaj po savovima pucam istog casa

Odavno, iako nisi tu pod prstima te nosim
taj dodir ostace i da se opet rodim
sa tobom jedino sam znao da izgorim

Ref.