Ponoc je, tvoje raskrsce i moja, poslednja sansa da pobegnem tuzno je sto me najcesce bas tada secanja stignu i povrede Vidim te kao nestvarnu senku kao usahlu reku svoje proslosti budis mi onu vecitu tajnu onu najdublju ranu sto ne prolazi Ref. Bila si mi samo dasak proleca mali beli cvet sa tresanja ali sve me jos na tebe podseca blago onom ko te ne sanja Ne gledam vise dvoriste a grane tresnje miluju mi prozore treba mi neko skloniste jer svako secanje vodi u ponore Ref. 2x
Tekst pesme
